Јуче је у својој 86. години преминуо Петар Сарић, најзначајнији српски прозни писац са простора Косова после Другог светског рата и један од најважнијих савремених српских књижевника.
Рођен је 1937. у Бањанима код Никшића, а од 1958. живео је у Ораховцу, Призрену и Приштини. Након 1999. године Петар Сарић се са породицом сели на Брезовицу у општини Штрпце, где настају нека од његових познатих дела.
,,Брезовица је чудесно место. Ту не можете наћи ни једну стопу где можете стати, а да не чујете жубор воде. Таквих места је врло мало. А ту су и венци Шар планине који Сиринићку жупу окружују попут бедема и штите је не само од природних непогода, већ и од непогода које долазе од нас самих – од људи. А од врхова Шар планине, истиче се један најлепши, са најлепшим именом – Љуботен. Кад га гледате, ви морате погледати горе, јер је он на небу са кога не силази″.
У свет књижевности је ушао збирком поезије „Беле клетве“, а романи „Велики ахавкси трг“, „Сутра стиже господар“, „Дечак из Ластве“, „Петруша и Милуша“, „Сара“ „Митрова Америка“ и „Клобук“ обезбедили су му трајно и истакнуто место у целокупном српском књижевном стварању.
Сарић је у почетку радио као просветни радник, а потом као уредник издавачке делатности приштинског листа „Јединство“ и директор НИЈП „Панорама“ када заједно са истакнутим ствараоцима развија широку издавачку делатност. У немирним, неизвесним и политички променљивим временима рад и живот Петра Сарића су били уско повезани са судбином и положајем српског народа, његовог наслеђа и културе. Одлазак из Приштине за њега је био један од преломних тренутака.
„Те године су биле тај пакао, у ком сам преживео, и у ком и данас опстајем, захваљујући својој породици и оданости и храбрости грађана Сиринићке жупе, али и у некој урођеној потрази за оним што ти је силом одузето, неком нагону који боље од јутарње светлости осветљава тај мрак“, говорио је Петар Сарић истичући да „тамо где је побеђена мржња, побеђен је рат“.
О његовом песничком и прозном стваралаштву написани су бројни чланци, есеји, студије, темати, објављена су два зборника радова, одбрањена је и једна докторска дисертација која се бавила његовим делом.
За свој рад добио је бројне награде и признања: „Грачаничка повеља”, „Златни крст кнеза Лазара”, „Лазар Вучковић”, „Меша Селимовић”, Вукова награда, „Григорије Божовић”,„Борисав Станковић”.
Сахрана Петра Сарића биће одржана у суботу, 7. октобра на Брезовици
