Мук, тишина, језа, неверица, бол, порицање, а затим сузе. Сузе детета, сузе мајке, сузе родитеља, наставника, сузе свих нас. Јер нема човека кога ова трагедија погодила није! Дубоки прожимајући бол обузео нас је, када су тако чисти и невини животи насилно отргнути од нас. О узроцима и последицама, кривцима и праведницима нека размишљају други, ми имамо право да тихујемо и тугујемо. Да жртве исплачемо и да се за њихове душе помолимо.

Управо су то данас, трећи дан од трагедије, деца Штрпца и урадила. Молила се. За вршњаке у Београду и целом свету. За њихове наставнике, родитеље, браћу и сестре. Да у нама има довољно љубави, толеранције, мира и саосећања, емпатије. Да су то праве вредности којима ће и они једног дана учити своју децу, и децу њихове деце. И да никада више не присуствују ни једном молебану својих вршњака са којима би требали да се такмиче у знању, спорту и наукама…

Нека Господ подари спокој душама нашим и рајско насеље анђелима који су нас прерано напустили.

Молебану у Штрпцу а и другим селима наше општине присуствовали су сви основци, њихови наставници, професори, родитељи, рођаци, радници свих институција и руководство Општине.